Zahvalnost i poezija

Zahvalnost i poezija 

Oblikovani smo tako da vraćamo osmeh tužnima i da budemo

uteha svima koji požele topli ljudski razgovor ili ćutanje.

Rođeni smo da bismo postali prepoznavanje

i razumevanje onima što vole.

Nadahnuće smo.

Tu smo za sve one koji traže Svetlost i Ljubav

jer mi smo PESMA SVIH PESAMA.

Prepoznaćete nas Srcem kao najnežniju Vibraciju Beskraja u Vama.

ČOVEČANSTVO, PRUŽAM TI RUKU LJUBAVI

Ženska verzija uzvišene besede Čovečanstvu

Žena sam, rođena kao savršeno biće na matičnoj planeti Zemlji, planeti ženske energije, plodnoj i bogatoj životom. Najrazličitiji oblici života postoje ovde u materijalnom i nematerijalnom obliku u slozi i ljubavi.

Žena sam, obdarena da sve osetim, vidim, čujem, dotaknem, pomirišem i znam da je moj dom koji zovem planeta Zemlja oaza kosmosa u kojoj svi dobornamerni mogu da nađu predah, da se nastane i da žive u ljubavi. Uredila sam ga tako da svima može biti topla postelja, izvor sa koga će piti čistu i zdravu vodu, gde će jesti zdravu i energetski bogatu hranu, dom u kome pulsira samo jedna emocija – LJUBAV.

Žena sam, svesna svoje planete i njenih potreba. Svakoga dana u svom delu sveta činim sve da joj ugodim jer znam da joj to dugujem. I da je to što činim budućnost moje dece i dece njihove dece. Zato, sve što činim ne činim da bi samo meni bilo dobro, već da svi mogu da osete ono što osećam i ja – bezmernu lepotu i radost života sada, ovde i zauvek.

Čovečanstvo, pružam ti ruku ljubavi!

Majka sam Čovečanstva, kao roditelj imam odgovornost prema svima i čast da svima omogućim da nađu svoj pravi put. Pružam pažnju svoj svojoj deci, dajem im podršku, pomoć i ljubav da rastu i sazru u dobre ljude i ljubazne domaćine.

Majka sam, tako se ponašam prema svakom biću koje u sebi ima i trunku života jer svaki život je vredan postojanja ma koliko fizički izgledao malen. Sve ima pravo da živi punim životom. Ja, kao majka, gajim sve živote bez razlika i podela. I kao roditelj volim svu svoju decu istom ljubavlju.

Majka sam i rekama, planinama, šumama, pustinjama, močvarama i pašnjacima. Majka sam koja vodi računa o svim dobrim okolnostima u kojima gajim svoju decu, majka sam koja uklanja prepreke, čuva i unapređuje zdravlje, poštuje duh i različitost svoje dece.

Majka sam, jer ne postoji ništa što me može sprečiti da svoj svojoj deci pružim samo najbolje. To i jeste svrha mog roditeljstva.

Čovečanstvo, pružam ti ruku ljubavi!

Ljubav sam, pulsirajuća energija koja struji u svim srcima i povezuje sve ljude na planeti u jedno biće koje diše jednim dahom i posmatra sve očima radosti.

Ljubav sam, i u Tebi što imaš uticaj i moć da menjaš i dobrotom i mudrošću da zajedno sa mnom vladaš i uređuješ naš zajednički dom.

Ljubav sam, što pulsira u Nama jer smo svi zajedno deca jedne majke, njena smo suština i njen organski deo. Sve što radimo njoj, radimo sebi samima i zbog toga činimo samo dobro i širimo samo jednu emociju – LJUBAV.

Čovečanstvo, pružam ti ruku ljubavi!

Zemlja sam, posadila sam seme života, izrodila lepotu, podarila obilje i duh mudrosti svemu postojećem.

Zemlja sam, dahom kreacije udahnula sam život različitim organizmima voleći ih sve istom ljubavlju dajući im sve što je potrebno da bi rasli i razvijali se, da bi svojim iksustvom i postojanjem obogatili i samu suštinu postojanja.

Čovečanstvo, pružam ti ruku ljubavi!

Moral sam, jedna istina i jedan zakon: ČINIM DRUGIMA SAMO ONO ŠTO ŽELIM DA ONI ČINE MENI.

Humanost sam, svuda sam spremna da pomognem, utešim i iscelim, da ublažim i otklonim bezmernu patnju na ovoj planeti.

Humanost sam, mislima i delima jer u svakom trenutku znam šta je potrebno da se učini. I kada se dese loše stvari ja već imam osmišljeni način kako da pomognem. Pomažem, bez razlika i podela, bez štednje i kalkulisanja, bez uslovljavanja.

Humanost sam, koja za svoja dela ne očekuje zahvalnost, slavu niti ropski odnos onih kojima pomažem.

Humanost sam, jer su moja svest i duh razvijeni, a svi takvi treba da pomažu onima koji se bude i kreću putem kojim je lako ići i koji jedini vodi do ljubavi i radosti. To je put neprekidne pažnje i odgovornosti.

Humanost sam, jer istovremeno vodim računa o ljudima, prirodi, resursima, o pravednoj raspodeli sredstava i sprečavanju sukoba.

Humanost sam, pomažem svim misionarima i ljudima dobre volje koji svoj život posvećuju za dobro svih nas.

Humanost sam, to je stil života onih koji imaju visoko razvijenu svest i onih koji su zaduženi da čuvaju, neguju, da paze i gaje, da vole i nesebično daju ne očekujući zauzvrat zahvalnost i nagrade.

Čovečanstvo, pružam ti ruku ljubavi!

Tolerancija sam, cenim različitost i volim sve bez razlike kojoj veri pripadaju ljudi, koliko su uspešni, koja im je boja kože, koliko su slavni ili kolika su im dostignuća, marljivost, bogatstvo ili duhovni napredak.

Tolerancija sam, jer živim tako da je svaki moj dan ispunjen uvažavanjem i poštovanjem za sve što me okružuje.

Čovečanstvo, pružam ti ruku ljubavi!

Volja sam, koja utiče na sve tokove i menja ovaj svet na način da svima bude topli i dragi dom.

Volja sam, ja određujem kako će svet izgledati i koliko će biti radosti u srcima ljudi, a njihova radost je nepresušna.

Volja sam, jer živim put koji vodi u srećnu budućnost u obilju ljubavi.

Čovečanstvo, pružam ti ruku ljubavi!

Moć sam, jer utičem na sve pozitivne tokove života, moć sam da obezbedim i podelim hranu, da svačiji rad platim i nagradim, da usrećim i obradujem, da biram najbolje načine i pravedno da vladam. Jer moja vladavina je vladavina ljubavi.

Moć sam, da usmerim događaje u onom smeru za koji znam da je dobar i pravedan za sve. Svakodnevno se preispitujem i odlučujem jer od mojih odluka ovisi nečiji opstanak, sreća, mir, zdravlje, san.

Moć sam, da vodim i da me vode iskrena nastojanja da se kvalitet života na planeti unapredi u svakom pogledu i na svim nivoima. Mogu na razne načine da iskazujem svoju moć ali uvek i samo u ljubavi to činim, vođena željom da to pomogne celokupnom napretku. To je vladavina mudrog uma i otvorenog srca.

Moć sam, da promenim sve ono što stvara probleme i koči napredak. Dobrim zakonima, pravednim sankcijama, kvalitetnim usmeravanjima i uputstvima, a posebno kreativnim i naprednim rešenjima čistim ulice gradova, uklanjam deponije i smetlišta, pročišćavam vodu i vazduh, čistim i ozdravljujem zagađena zemljišta.

Moć sam, da vratim osmehe na sva lica. I obezbedim najlepšu budućnost deci.

Čovečanstvo, pružam ti ruku ljubavi!

Snaga sam, savladavam sve prepreke, iskušenja i suprotstavljanja.

Snaga sam, da pokrećem tokove, druge ljude, dajem inicijativu i inspiraciju i da istrajem na putu dobra. Moja misao vodilja je: ličnim primerom najbolje utičem na druge. A moja jedina emocija u kojoj živim i kojom pulsiram je ljubav.

Snaga sam, poznajem sebe, volim sebe a tome učim i Čovečanstvo. Kada zajedno spoznamo snagu reči i dobrotu srca kvalitetno ćemo sarađivati jer ljubav i dogovor su temelj našeg zajedništva.

Čovečanstvo, pružam ti ruku ljubavi!

Radost sam, jer u ovom trenutku učestvujem u svim važnim i lepim događajima za Čovečanstvo. Radost sam, jer svojim delovanjem unapređujem i obogaćujem ukupni napredak i svest Čovečanstva.

Radost sam, jer u svakom čoveku budim volju za istim ovakvim učešćem u oblikovanju naše najlepše budućnosti.

Radost sam, jer imam čisto srce i vedre misli.

Čovečanstvo, pružam ti ruku ljubavi!

Mudrost sam, znam šta je dobro a šta nije dobro činiti, pa zato samo dobrotom i ljubavlju oplemenjujem put kojim idem.

Mudrost sam, jer mudrost moja vodi me u svim akcijama i delima, u svim danima postojanja na ovoj planeti obilja.

Mudrost sam, moja mudrost pulsira u svim atomima kosmosa. Kosmos živi u meni i ja živim u njemu u vibraciji ljubavi. Ovde sam sada kao jedinka života sa određenim imenom i prezimenom, ali moja suština je BEZVREMENA I VEČNA SVEPOSTOJEĆA ENERGIJA.

Mudrost sam, koja je prepoznala trenutak i pravo vreme da se obratim svima sa porukom – SVI SMO LJUBAV, SVE JE LJUBAV, VOLIMO SVE!

Čovečanstvo, pružam ti ruku ljubavi!

IZVOD PESAMA IZ MOJE ZBIRKE "SEME"

Ova zbirka pesama napisana je 2000. godine, nakon smrti moje tetke.

Cela zbirka ocenjena je vrlo visokim ocenama nekih književnih kritičara ali nikada nije ugledala svetlo dana, nije štampana jer je uvek bilo nekih prečih, nekih koji su imali prednost ili nekih koji su imali bolje veze u pesničkim krugovima.

Srećna sam da ovu skraćenu verziju mogu da podelim sa čitaocima putem interneta.

Pesma je seme života. Ona sadrži samo suštinu koja, zasađena i isklijala, poznaje srce autora. Iz te ljubavi došla je svaka reč i složili su se stihovi.

SEME

Sadržaj:

1. Pesama seme

- Pesmi nikad kraja

- Pesme ja ne pišem što moram

- Pesnici uvek imaju veliki zadatak

- U pesmu sve stane

- Debeljuškasti crveni krompir držm u ruci

- Moja kuhinja veselo je mesto

- Teško je danas u pesmi dati nešto novo

- Teško je biti nov i originalan svaki put

2. Smeha seme

- Tužan čovek rastuži stotine nasmejanih

- Neka naš smeh odjekuje svemirom

- Dosta više gluposti

3. Života i ljubavi seme

- Iskrenost?

- Ili težiš materijalnom i sav se tome daješ

- Bog nam je dao život i svest

- Čovek mora da se čuje

- Prolaze godišnja doba

- Pouka nikada dosta

4. Smrti seme

- Živeo ovako ili onako

- Žvot je igra

- Život je puni krug

- Trenutak rođenja je veličnstven

- Čovek živi u fizičkom telu

5. Predaka seme

- Po Gavri nekom nazvaše moj kraj

- Nauka tvrdi da su geni nosioci naslednih osobina

- Bili bismo srećniji da godine ne brojimo

PESME JA NE PIŠEM ŠTO MORAM

NE PIŠEM IH ŠTO STRASNO ŽELIM

VEĆ DOĐE OBLAK BELI I

PROŽME SE SA MOJIM BIĆEM CELIM…

Ove pesme ne pišem ja

Već oblak beli

Što kišu reči prospe 

Osobi koja ih u pesmu

Posložiti zna.

PESNICI UVEK IMAJU VELIKI ZADATAK

ONI SAMO ZAPOČINJU IGRU…

Rekoše mi da imam moć

Da od dana pravim noć

Da od smeha pravim parade

I teram stihove da čine rokade

Pa neka

Svakoga zapadne uloga neka!

U PESMU SVE STANE

I KADA SUNCE ZAĐE I KADA SVANE

ONA JE UVEK TU PORED NAS…

Pesma može biti istinita

A može biti varka

Ponekad majčinski nežna

Neki put kao zmija šarka

Oštra ili neža

Uvek neizbežna!

DEBELJUŠKASTI CRVENI KROMPIR DRŽIM U RUCI

BORIM SE SA NJIM I SA PESMOM

BAŠ SAM NA VELIKOJ MUCI…

Dok ljuštim krompir

Za današnji ručak 

Pesma me davi

I kaže:

Sve sa tim krompirom

Na papir me stavi!

I eto…

MOJA KUHINJA VESELO JE MESTO

TU ME PESME POSEĆUJU ČESTO…

Moja kuhinja puna je pesama

Pun je i moj skut

Neke ostanu da mi prave društvo

Dok neke šaljem na daleki put.

TEŠKO JE DANAS U PESMI DATI NEŠTO NOVO

JER VELIKI PISAC JE SVAKI ČOVEK

ČAK DA NI JEDNA VIŠE NE BUDE NAPISANA

PESAMA IMA DOVOLJNO DOVEK…

U mojim pesmama nećete naći ništa novo

Strofa kao strofa

Stih kao stih

Slovo kao slovo

Ipak

To slovo te zgrabi kao oktopodov pipak!

TEŠKO JE BITI NOV I ORIGINALAN SVAKI PUT

NEKADA PESMA NASTAJE IZ NIRVANE

A NEKADA BOGAMI I KADA JE PESNIK LJUT…

Kroz život pesmu slavim

A ona se diči

Ponekad se ne prepozna

A ponekad zaista

Na sebe liči.

TUŽAN ČOVEK RASTUŽI STOTINE NASMEJANIH

NASMEJANI SE SAM SMEJE DOK MU DRUGI

OZBILJNI I UMNI ODREĐUJU DIJAGNOZU…

Retko se ljudi od srca i spontano

Smeju

Mnogi se samo usnama smeše

Misleći da greše

Dok oni ozbiljni

Misle da je život težak čin

Pa klinom izbijaju klin.

NEKA NAŠ SMEH ODJEKUJE SVEMIROM

LAKŠE ĆEMO SE NOSITI S TUGOM I NEMIROM

U NAMA…

Sve je smešno

Do te mere

Da jedino osmehom

Neko svoj život

Može da opere.

DOSTA VIŠE GLUPOSTI

POMREĆEMO OD OTUŽNOG SMEHA

JE LI ŽIVOT VESELJE

ILI GOMILA GREHA?

O svemu pesama ima ali nema o reči

Koja može 

Nemire

Gluposti 

I ratove da spreči.

DOSTA!!!

ISKRENOST?

NEMOJTE ME O TOME NIŠTA PITATI

O TOME SE MOŽE SAMO ĆUTATI

A MOŽE SE PONEŠTO I U PESMAMA PROČITATI…

Kako je ovaj život nepravedan i škrt

Čoveku dozvoljava samo dvaput

Da bude iskren:

Kada izgubi kontrolu nad sobom

I još jednom možda- 

Pred smrt.

ILI TEŽIŠ MATERIJALNOM I SAV SE TOME DAJEŠ

ILI KROZ MEDITACIJU I TIŠINU OVAJ ŽIVOT TRAJEŠ

 PUT JE UVEK NOV I SAMO TVOJ…

Poraniti na posao

Dokazati se 

Stići 

Težiti prosvetljenju

Meditirati i do neba

Se dići.

Ne dajem prednost

Ni prvom ni drugom

Ja idem vlastitom nepoznatom prugom…

BOG NAM JE DAO ŽIVOT I SVEST

BRIGE, STRAH I SMRT DAO NAM JE ĐAVO

ĐAVOLA NE PRIZNAJEM ZATO ŠTO…

Briga je suvišna i teret

Ima ko će brinuti za me

Dok ja jurim ulicama

Vaspitavam decu

Kuvam nedeljni ručak

Ili pišem pesmu

Neko od gore gleda na me

I kaže

Bravo

Ja ću sklanjati prepreke

Ti samo idi pravo!

ČOVEK MORA DA SE ČUJE

ON MISLI DA SAMO TAKO VREDI ŽIVETI

A NJEGOVA PRAVA PRIRODA ISPOLJAVA SE U TIŠINI…

Ljudi galame

Žvot je pun nepotrebne buke

Galame da se čuju

Da pljuju

Blate i psuju

Tračevi padaju i pucaju bruke

Ali tiho još tiše najtiše

Pa ćeš postić mnogo više

Samo u tišini tvoje biće diše.

PROLAZE GODIŠNJA DOBA

PTICE SELICE ODLAZE NA JUG

ČOVEK PROLAZI ULICOM I RAZMIŠLJA…

Sve je prolazno

Bogatstvo

Novac

Život

Samo je neprolazna

O prolaznosti misao

Čovek je hodao

I glasno razmišljao

A pesnik misli zapisao.

POUKA NIKADA DOSTA

NE TREBA IH SAMO PAMTITI…

O ljubavI

Sve se izgleda zna

Samo jedna sitnica promiče čoveku-

Pre nego što se primi

Ona treba da se da!

ŽIVEO OVAKO ILI ONAKO

ILI SE SMEJAO ILI OD ŽALOSTI PLAK’O

SVEJEDNO JE…

Gromoglasan smeh

A onda grčevit plač

Između život

Neoprostiv greh

Ili milosrđe svetačko

Zagarantovan ćivot.

ŽIVOT JE IGRA

ŽIVOT JE SMEH

I LJUBAV I RAZOČARANJE I GREH I…

Taman se razigraš

A po tebe dođe 

Smrt

Hej, živote

Da li si ti to darežljiv

Ili nemilosrdan

I škrt?

ŽIVOT JE PUNI KRUG

SVAKA TAČKA TOG KRUGA

MOŽE BITI POČETAK I KRAJ…

Juče kopao

Danas seješ

Sutra ćeš žeti

Juče topao

Danas se smeješ

Sutra venac pleti.

TRENUTAK ROĐENJA JE VELIČANSTVEN

ISTO KAO I TRENUTAK SMRTI

PRIRODA JE UVEK VELIČANSTVENA…

Sunce – proleće – svetlost

Pčele privlači rascvetalog cveća prah

Novorođenče isprobava prvi plač

Sunce – proleće – svetlost

Pčele privlači rascvetalog cveća prah

Ostarelo novorođenče ispušta poslednji dah.

ČOVEK ŽIVI U FIZIČKOM TELU

ISTO TOLIKO KOLIKO I U SVOM DELU…

Rođenje – dar

Život – dar

Smrt – dar

O, da mi ne udeliše ovaj poslednji bar!

(Gilgameš je rekao i besmrtnost stekao)

PO GAVRI NEKOM NAZVAŠE MOJ KRAJ

PAKRAC ME PRIMIO U SVOJ ZAGRLJAJ

A SLAVONIJA HRANILA I VASPITAVALA…

Gavrinicu slavim

Pakracu pevam

Slavoniju snivam

Orfelin je tamo inspiraciju tražio

Selenić ima korene svoje

I ja želim toj slici da dodam neke boje.

NAUKA TVRDI DA SU GENI NOSIOCI NASLEDNIH OSOBINA

NAKUPIH SE TAKO OD PREDAKA I MANA I VRLINA…

U genima nosim

Naučnika Teslu

Slikara Bogojevića

I mnoge što tambure grade

Evo im sada pesnika 

Što svakome od njih

Po neki gen krade

Moji geni

Potomstvu poeni…

BILI BISMO SREĆNIJI DA GODINE NE BROJIMO

DA NE SLAVIMO ROĐENDANE POSLE DVADESETE

ZAISTA BI BILI SREĆNIJI DA NE BROJIMO

VEĆ SAMO DA POSTOJIMO…

O sebi toliko

Ostalo su rekle moje pesme

Pesnik je ništa

Jer sve podeli vama

Za sebe ništa 

Zadržati ne sme.